Познавање црквеног појања подразумијева познавање и кориштење богослужбеног Типика. Када појац научи на који начин треба отпјевати нешто у Цркви, уз то неопходно је и знати на ком мјесту, тј. када у богослужењу то примијенити. Типик се још назива Устав, формулисан је у виду богослужбене књиге у којој су изложена сва богослужења и њихов поредак током године са свим потребним упутствима.

Због своје специфичности типик се не може научити као већина научних дициплина. Кроз континуирано учествовање на богослужењима стиче се богато искуство у познању дневног, недељног и годишњег богослужбеног круга. Једно такво искуство, које се на тај начин стално обнавља, је трајно, за разлику од теоријског учења типика ван праксе, које се брзо заборавља.

 Да би био потпуно спреман за богослужење, сваки појац треба да има при руци Велики типик, или Типик протој. Василија Николајевића. Могу се користити и друга штампана и дигитална издања типика у издању Православне Цркве. Црквени појац треба да се упозна и са свим богослужбеним књигама: Апостол, Часослов, Псалтир, Октоих, Минеји (мјесечни, општи, празнични), Србљак, Триод (посни), Триод (цвјетни) или Пентикостар. Осим наведених књига потребно је да се зна шта је Служебник као и Требник.

ВЕЛИКИ ТИПИК

Василије Николајевић

ОПШТИ ТИПИК

Патријарх Павле

МАЛИ ТИПИК

М. Мратиновић